| Редни број | Општина | Број села | Број пољопривредних домаћинстава | Оранице, баште (ха) | Воћњаци, виногради (ха) | Укупна пољопривредна површина (ха) |
| 1. | Knjaževac | 85 | 5.010 | 7.328 | 2.093 | 17.508 |
| 2. | Sokobanja | 25 | 2.521 | 9.597 | 501 | 15.899 |
| Ukupno | 110 | 7.531 | 16.925 | 2.594 | 33.407 |
Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Републиком Бугарском, на простору који је географски и историјски познат као Тимочка крајина. Подручје општине Књажевац налази се на источној географско ј дужини од 22º 11 ´до 22º 41´, односно на северној географској ширини од 43º 20´ до 43º 45´. Општина Књажевац је једна од највећи општина у Србији, односно простире се на површини од 1.202 км² и по површини је чеврта општина у Републици Србији. Административни центар општине је Књажевац, а општина уз градско насеље обухвата и 85 сеоских насеља. Сам град се налази на саставу Трговишког и Сврљишког Тимока, који заједно према Зајечару чине Бели Тимок. Највећи део рељефа општине се налази на надморској висини 500-700 м (37,1%), али је значајан и удео планинских подручја висине 750-1000 м (19,1%). Пољопривреда је важна привредна грана у књажевачкој општини. Међутим за разлику од осталих општина Зајечарског региона, у општини Књажевац је заступљенија воћарско - виноградарска производња у односу на ратарство, па и сточарство. Најзначајније воћне врсте су: вишња (облачинска), шљива (стенлеј, чачанска родна, чачанска рана и др.), купина (блек сатен, халл торнлес, чачанка и др.), јабука и у мањој мери друго воће. Величина поседа под вишњом се углавном креће од 0.2 до 0.5 ха (ређе 1 до 4 ха). И виноградарство је значајније заступљено у поређењу са другим општинама источне Србије. Овакву структуру пољопривредне производње условило је поднебље и присуство Џервина са својим прерадним капацитетима. Од ратарских култура најзаступљеније су кукуруз и пшеница. Повртарство је ипак перспективније, јер у речним долинама и у пластеницима јављају се и тржишни вишкови. Од сточарства заступљена је и крупна и ситна стока, али ретко је фармерско гајење.
Упркос значајним рудним, индустријским и туристичким потенцијалима и ресурсима, пољопривреда представља 45-55% укупног прихода, и свакако је најзначајнија грана привреде у општини. Највећи значај се придаје сточарству (са дугом и богатом традицијом), а потом воћарству и повртарству. Имајући у виду здраву и незагађену животну средину велику развојну шансу представља производња еколошки сертификоване хране као и узгој и сакупљање лековитог биља и шумских плодова. Земљишна структура пољопривредног земљишта у општини се карактерише значајним уделом ливада (5.500 ха) и пашњака (10.500 ха) у укупној површини пољопривредног земљишта. Наведене површине опредељују пољопривредну производњу у правцу развоја сточарства, и то говедарске и овчарске производње. Просечна величина пољопривредног газдинства у општини Сокобања износи око 6-6,5 ха, али скоро 50% газдинстава поседује испод 4 ха земљишта. Величина земљишног поседа на највећем броју индивидуалних газдинстава није довољна за интензивну робну пољопривредну производњу. Производња воћа (1.001 ха) се заснива на окућници, на малим парцелама величине 0,2-1,0 ха. Доминантне воћарске културе су шљива, јабука и крушка. Нема прерадних капацитета који откупљују воће. У општини постоји неколико малих, приватних, хладњача које поседују већи произвођачи воћа и поврћа, као и две мини сушаре. Највећи део регистрованих површина под виноградима је напуштен. Регистрована производња грожђа у општини Сокобања се повећава, али износи свега око 1.000 тона годишње. Производња грожђа је намењена сопственим потребама. Мали је број газдинстава која примењују комплетне агротехничке мере. Пољопривредна производња на индивидуалним газдинствима је у највећем броју случајева екстензивна, обавља се на малом и уситњеном поседу, и без система за наводњавање.